Bácsfeketehegy település honlapja

Mesna zajednica

Mesna Zajednica Feketić

Naš prvi pisani izvori o našoj zemlji je jedan burni sudski spor zbog poseda iz 1426. godine. Kasnije, u vreme kralja Matije, u raju na zemlji, u Bačkoj, su veoma privilegovani pojedinci mogli da dobiju zemljište u posed. Naš prvi pisani dokument u kojem je ime „Feketehegy”, „Crno Brdo”, je pismo donacije kralja Matije. Iz teksta se jasno vidi da ga je kralj poklonio svojoj majci, Elizabeti Silađi. Prema zapisima iz narednih vekova, uglavnom je bilo naseljeno mesto, ali bilo je i vremena kada su ga nazivali pustinjskom divljinom.

1785. godine 210 mađarskih porodica iz Kunheđeša se nastanilo na Feketićkoj pustinji. Crno Brdo je Mihalj Kereškenji, inženjer, premerio, označio je lokaciju sela, ulice, crkvu, parohiju, školu, gradsku većnicu, činovničku kuću, mesaru i mesto kafane, pašnjake, njive... Njihove domove su izgradili sami nakon inženjerskog istraživanja. Počeli su da organizuju crkveno obrazovanje i izgradnju crkve, koja je bila na mestu današnje Reformisane crkve. Od 1820-ih, Nemci su se infiltrirali u susedno mesto, Segheđ, današnji Lovćenac, čineći jednu trećinu stanovništva u selu. Tokom godina zajedničkog života narodi različitih nacionalnosti naučili su da žive rame uz rame, čak iako ponekad nije bilo lako. Posle Drugog Svetskog rata, nemačko stanovništvo koje je ostalo u selu deportovano je u Nemačku. Njihove prazne kuće su 1946. godine bile naseljene srpskim i crnogorskim porodicama. Bio je to još jedan test razumevanja međusobnih razlika, ali starosedioci i pridošlice su konačno uspeli da prevaziđu ove poteškoće. Feketić još i dan danas karakteriše mešoviti etnički sastav. U naselju živi većina Mađara, Crnogoraca, Srba i u manjoj meri ljudi drugih nacionalnosti. 




Mesnu Zajednicu  Feketić, koja i danas postoji, osnovali su Savet Opštine Mali Iđoš i Predstavnički odbor Opštine Mali Iđoš 12. jula 1965. godine, kroz koji stanovništvo i njegova udruženja mogu da ispune svoje različite potrebe i interese. Rad Mesne Zajednice vodi Savet od 15 članova. Mesna Zajednica Feketić je administrativno deo Opštine Mali Iđoš, ​​a graniči se sa Lovćencom, Vrbasom i Srbobranom.

Dan sela obeležava se drugog vikenda u junu svake godine, zajedno sa zrevanjem dobro poznate Feketićke višnje, čije branje ljudima koji žive ovde takođe daje razlog za slavlje. Dani sele i višanja su danas postali najvažniji događaj sela, na radost lokalnog stanovništva, posetilaca iz drugih Vojvođanskih sela i okolnih zemalja.

Mesna Zajednica posebno je ponosna na činjenicu da ima blizak partnerski odnos sa nekoliko lokalnih i stranih naselja, sa kojima zajednički učestvuju na konkursima, takmičenjima, posećuju jedni druge i međusobno se pomažu u radu. Feketić je potpisao ukupno 11 ugovora za bratsko naselje poslednjih godina, sa:

- Kunhegyes (HU)

- Szank (HU)

- Somlószőlős (HU)

- Ruzsa (HU)

- Kocsér (HU)

- Comuna Salard (RO)

- Vydraniy-Hodos (SK)

- Občina Hodoš (SLO)

- Zmajevac (HR)

- Torda (SRB)

- Golubinci (SRB)

 

U zgradi Mesne Zajednice su takođe smeštene lokalne filijale drugih institucija. Pored prijavljivanja problema, zainteresovane strane mogu se pozabaviti i drugim pitanjima, jer se matičar, predstavnici komunalnog preduzeća, aktivisti Crvenog krsta i predstavnik seoskog biroa ekonomije nalaze u ulici Bratstva 30.


[VISSZA A WEBOLDALRA]

TOVÁBBI BEJEGYZÉSEK EBBEN A KATEGÓRIÁBAN


Mesna Zajednica Feketić
Naš prvi pisani izvori o našoj zemlji je jedan burni sudski spor zbog poseda iz 1426. godine. Kasnije, u vreme kralja Matije, u raju na zemlji, u Bačkoj, su veoma privilegovani pojedinci mogli da dobiju zemljište u posed. Naš prvi pisani dokument u kojem je ime „Feketehegy”, „Crno Brdo”, je pismo donacije kralja Matije. Iz teksta se jasno vidi da ga je kralj poklonio svojoj majci,